Danas u svetu postoji gomila agendi kojima je cilj da unište porodicu. Posebna pažnja usmerena je na aktivnosti kojima će se u što većoj meri omalovažiti muškarac i muška osobina koji treba da bude stožer porodice.

Muški principi se žele predstaviti kao nešto što je nepotrebno, kao nešto što proizvodi agresiju, ratove i generalno kao nešto baz čega savremeno društvo može da opstane. Zašto je to tako i zbog čega savremeno društvo teži tome, pokušaćemo da otkrijemo dalje u tekstu.

Najbolju definiciju pravog muškarca će nam dati naši preci. Oni su živeli u surovim i često ratnim uslovima.

Bez mnogo hrane, odeće i obuće prekaljeni teškim vremenima lišeni svakog komfora, pokazali su šta znači biti muškarac koji ume da zaštiti slabije, koji ume da bude častan i pošten i koji ume i da se žrtvuje za svoje pa čak i silom da se brani protiv sile kada to zatreba.

Nije dovoljno roditi se sa svim muškim atributima da bi sebe neko nazvao muškarcem. Biti muškarac je nešto mnogo više od toga. Biti muškarac je jedna mnogo šira dimenzija od dimenzije muškarca u seksualnom smislu.

Biti muškarac znači biti pre svega domaćin čovek, odgovoran, častan, pošten, krotak jednom rečju vrli čovek. Mudar kao zmija a bezazlen kao golub. Pravog muškarca ne definišu ni godine. Mnogi ljudi nisu pravi muškarci, ni sa 25 ni sa 65 godina.

Mnogi muškarci nisu muškarci zapravo nikada u svom životu. Dok su sa druge strane neki dečaci u ranom životnom dobu već sa 15 godina postali muškarci, i to veći nego neko što je sa 35.

Ako si pao i zgulio kolena ili laktove ustani obriši prašinu i trči dalje. Nema mama.

Odgovornost kao jedna od najbitnijih osobina jednog muškarca, poznatija još kao „držanje reči“. Kada nešto obećaš da ćeš da uradiš onda to i uradiš, po svaku cenu. Što kaže naš narod „makar se i nebo na zemlju srušilo“.

To se uči od najranijeg detinjstva raznoraznim dečijim zaduženjima. Nepokolebljivost kao osobina koju ima pravi muškarac. Nema možda, danas ću ovako sutra neću.

Nepokolebljiv muškarac ne brine o mišljenju drugih ljudi, ne u smislu da ga ne interesuju mišljenja drugih, i ne da ne želi da sasluša, nego jednostavno ne brine zbog toga. On brine samo o onim stvarima koje on može da kontroliše, a za sve ostalo, na šta nema uticaj, nema razloga ni da brine. Zatim požrtvovanost.

Ne postoji onaj koji se može nazvati muškarcem a da nije spreman da svoj život položi za sestru, brata, druga ili porodicu. Pravi muškarac je čvrst, on trpi bol i ne podleže bolu i nikad ga bol ne odvraća od zacrtanog cilja (pri tom ne misli se da do cilja ide gazeći preko leševa.)

U skladu sa tim pogrešno je mišljenje da to što trpi bol znači da ne može da zaplače. Može, i te kako može. I ne znači da nije emotivan. O da, itekako je emotivan. Druga je stvar što on tu svoju suzu nekad krije i ne želi da je svako vidi. Ne kuka drugome i ne žali mu se već se koncentriše na to da reši problem u kojem se nalazi on ili neko njemu blizak.

On je nosilac svoga i tuđeg bremena i ne oseća se poštenim ako svoje breme kači na svakoga, jer on se prevashodno oslanja i isključivo na samoga sebe i samo takav čovek može zavrediti poverenje drugih kojima je potrebna pomoć i zaštita. U suprotnom, ako muškarac ne može da se osloni na sebe niko se neće moći osloniti na njega, a to je za muškarca najveći poraz.

Značaj žene u stvaranju muškarca

Da neko pogrešno ne protumači kako je dobra porodica i dobro društvo zavisno isključivo od dobrog muškarca. Neko tog muškarca mora da podigne.

Ogromnu ulogu ima žena možda čak i presudnu, jer ona direktno utiče na stvaranje muškarca i sve ove osobine koje čine pravog muškarca u načelu mora da ima i ona, jer ne može ga naučiti nečemu što ni ona sama ne poznaje.

Ako ceo svet radi na tome da uništi muškost preko raznih feminističkih ili ne vladinih pokreta, onda bar neka žena bude ta koja će na individualnom nivou doprinositi vaspitavanju dečaka u muškarca.

Ona vaspitavanjem sinova zaliva drvo na koje će u budućnosti moći da se nasloni. Žena koja ne želi da stvara muškarce i koja to radi svesno ili nesvesno, ona zapravo seče granu na kojoj će sutra želeti da sedne.

Porodično vaspitanje, životne prilike odnosno neprilike često već u ranom dobu bruse i proizvode prave muškarce koji su primorani da dobar, a ako ne i najveći deo svog života, preuzmu u svoje ruke.

Najbolji primeri za to su ratna dešavanja na našim prostorima koji su iskalili i prekalili mnogo sinova koji su postali pravi i dokazani muškarci. Jednom rečju, teško vreme muškarca postavi u prvi plan.

Što se tiče krize muževnosti, situacija je i ovde kod nas alarmantna, ali smo mi ipak još daleko od zapadnih i skandinavskih zemalja gde je muškost praktično zakonom zabranjena. Zato negujmo i čuvajmo tradicionalne principe jer samo na tim temeljima možemo podizati budućnost…

Izvor: Ognjište Srpsko